Prvi sneg
I pao je prvi sneg. Nije pokrio ulice i krovove kuća, ali svakako nas je svojim uskomešanim prolaskom kroz vazduh upozorio da zima dolazi.
Ja ne volim sneg. Ali volim zimu. I sad, kako zima bez snega? Jeste glupo, ali sada ne pričam o emocijama koje sneg može da uzrokuje kod ljudi, već o klasičnoj prirodnoj pojavi kao što je sneg.
Sve je lepo kada padne sneg preko pola metra a onda čim izađe prvo sunce krene da se topi, pa je voda svuda po ulicama kao da je kiša padala mesec dana. I noge nam se kvase i ne možemo normalno da prošetamo gradom a da se ne vratimo kući kao da smo bili u Amazonskim tropskim šumama.
A kada je u pitanju zima, ona svakako svima nama nekako dobro dođe posle vrelih letnjih dana, posle pomešanih emocija, gluposti koje smo pravili, jer tokom leta svi mi imamo neki višak adrenalina koji želimo da ispoljimo na bilo koji način.
Za mene prava zimska idila jeste kada dođe to tmurno vreme i nebo postane maglovito tako da mu se ne može videti pravo lice. Kada se pije topli čaj kod kuće, vreme provodi sa svojim najbližima i kada se vatra čuje iz ognja kako pucketa.
I ko voli sneg neka mu se raduje, ko ne voli sneg neka mu se opet raduje jer sve je prolazno u životu, kao i taj sneg što nas poseti jednom godišnje.
"Uživajmo u životu danas, juče je prošlo, a sutra možda doći neće.."
Mnogo ti je dobar ovaj esej.
Baš u sred suštine stvari.
Sneg može biti lep onim ljudima koji mogu priuštiti uživanje u njemu na planinama.
nama ostaje ovo, i mislim da vredi jako puno, vredi sve: Kada se pije topli čaj kod kuće, vreme provodi sa svojim najbližima i kada se vatra čuje iz ognja kako pucketa.
Drago mi je da vam se dopao tekst. Samo pišem realnost. Ništa više.
Hvala najlepše na izdvojenom vremenu! :)