Stara navika
Padam na svoje tle. Osećam te ponovo u svojoj blizini. Tiho mi prilaziš, ali tvoji bučni koraci te odaju. Dolaziš da mi ometaš još jednu ivicu mog stvaralaštva. I sada, kada si tu, dopusti mi da se po ko zna koji put potrudim i spoznam sve četiri strane tvog postojanja. Tvoj milimetarski razvoj utiče na moju poslednju misao koja prati ovo kišno slivanje niz bezdan. Obožavam tu prazninu koja sledi svako najmanje rastojanje. Daješ mi nabacane note, koje pokušavam da rasporedim u svom notnom sistemu. I uvek je tvoj violinski ključ daleko od bilo koje dodirne tačke.
Linija.. Jedna ravnodušnost koja želi biti ispunjena tvojom večnošću. Izazivaš me i daješ znak da opet rizikujem sudbinu tvoje opasnosti. Kada bi samo na trenutak utonula u tu besmrtnost koja kruži oko nas kao naelektrisani oklop. Želiš da me promeniš. Shvati. Ne želim tvoju moć ni na vrhovima svojih prstiju. Nemoj da mešaš osećaje koji daju uzroke svakom sledećem koraku. Prija mi ova hladnoća i tvoja želja da odustaneš od manipulisanja mnome. Daješ mi motiv koji uliva u moje uši preglasnu muziku. Sada je nova navika glasnija od tebe. Svesna si da tek sada ne možeš ništa promeniti. Odaljavaš se polako i tvoj bljesak obasjava presušene puteve nekadašnjih reka. Tvoje jedro se ukopava u jednom mestu i ja ga puštam da tu ostane.
Nailazi novi momenat. Prilika je da ti se obratim kao starom poznaniku. Sada kada potpuno nestaješ, daj mi dozvolu da ti priđem još jednom. Volela sam nekada taj dodir zbunjenosti. Razlikovaću sve. Promeniću sve. Uživaću u uspomeni koju si mi ostavila pred poslednjim vratima. Sigurno ćeš se javiti opet. Ali gledaj da to bude retko. Ili je to prevelika reč za tebe? Iako to ne želim, ipak svrati ponekad. Hajde. Sada kreni, i zatvori i ova vrata. Ali ne ostavljaj uspomenu. Odlazim i ja. Neshvaćena kao i ti. Sretnimo se u trenutku izgubljenosti kod istog ugla u koordinatnom sistemu. A mene će pratiti svaki delić tvog razuma..
Daj ne lazi !!!
Oprostite? :D