Hladna glava
I nakon "iscrpne" priče o navodnoj ljubavi vratimo se na neke teme na koje se daju mnogo zanimljiviji odgovori. Ali to ne znači da su iste te teme u povratnoj sprezi sa zanimljivim odgovorima. Odnosno, ne mora da znači da su isto toliko zanimljive.
Naime, radi se o večitoj suprotnosti mišljenja pesimista i optimista. Ono čemu se optimista raduje, pesimista je uvek skeptičan. Imam jednu osobu u svom životu koja je zakleti optimista. I ako stvari ne izgledaju tako dobro, ona će uvek naći neki način da popravi to. Priznajem da se ljudi mogu dosta promeniti uz prisustvo takvih osoba. Ali ne do kraja. Pesimista će uvek biti sumnjičav čak i ako se nada dobrom ishodu. U glavi uvek postoji "šta ako"..
Razmišljam tako nekad kada pričam sa optimistima, da li su to "navodni" optimisti? Odnosno, da li te osobe iz nemogućnosti da usreće sebe pokušavaju da usreće druge svojom harizmom? Ili je u takvim osobama zaista usađena srećna duša?
Po mom mišljenju, uvek je bolje biti nesiguran. Ne biti pesimista, gledati na sve kroz tamne naočare, ali jednostavno ne verovati u savršenstvo. Jer mislim da u vremenu u kakvom živimo, danas je nešto sigurno, sutra već to nam uzimaju drugi. Bolje je imati hiljadu rezervi nego jedno sigurno rešenje. Jer ukoliko nemamo u glavi "šta ako", nećemo znati da se suočimo sa problemima koji se mogu javiti.
Ništa ti život sam neće pružiti ukoliko nešto ne tražiš od njega. Boriš se za to što želiš, strmiš većim ličnim uspesima. Ako već imaš mogućnosti za to.
Svet jeste lep kada sanjamo, ali od snova se ne živi..