NE brže od života..
U životu postoji uvek ona crno-bela strana nečega, a isto tako i obojena strana istog. Postoji crno-beli televizor i televizor u boji. Postoje crno-beli snovi i obojeni snovi. Postoji crno-bela zastava i crveno-bela zastava. Postoji crna i bela topla čokolada i ista od jagode na primer..
Kada razmišljam o crnoj i beloj boji ili njihovoj kombinaciji, asocira me na to kao da moram da odaberem jednu stranu. I uvek ta bela strana bi trebalo da predstavlja nešto dobro a crna nešto loše. Zašto ne može biti obrnuto? A kada imam pred sobom spektar boja među kojima nisu crna i bela, ja se ne mogu odlučiti za neku. Jer one nemaju određeno značenje. Sve su nekako "sumnjive"..
Ljudima se obično kroz snove javlja podsvest. Ono o čemu ne razmišljaju tako često a opet ostaje nerešeno u njihovim životima. Ono za čim žude potajno i nemaju hrabrosti da ispolje to. Manifestacije naših unutrašnjih borbi ogledaju se kroz njih. A da li obraćamo pažnju na to da li su crno-beli ili obojeni...? I uglavnom dešavanja u njima predstavljaju neku metaforu.
U životu pravimo mnogo odluka. Pogrešnih i pravih. Živimo sa grižom savesti ukoliko napravimo pogrešnu, zaspemo sa osmehom na licu kada donesemo pravu. Pustimo koju suzu boli nakon loše odluke i po koju suzu radosti nakon dobre. Koliko zapravo dovoljno razmislimo pre nego što donesemo bilo koju? Da li se uvek setimo onoga "triput' meri, jednom seci"?
Rađamo se, rastemo, starimo i umiremo. Uvek kažemo da je život samo jedan i da ga treba iskoristiti. Ali.. da li smo svi svesni činjenice da nas odmah iza ćoška vreba posledica naših napravljenih koraka? Stoga..
Deset puta meri, jednom seci!
A sta ako nikad ne sanjas crno bele snove ? Zivot jeste previse kratak ,to kazemo uvek kada se spremamo da napravimo neko sranje. Mozda moje misljenje nije bas ispravno ali ne znam...Zavolela sam rizik.Svaki put kada treba da presecem da uradim nesto ,o cemu treba razmisliti ili tako nesto,ja uvek uradim to,jednostavno odlucim da pokusam u svakom slucaju pa cu posle da razmisljam o posledicama. Posledice su neminovne. Ali bolje da se kajes nego da bude ono sta bi bilo kad bi bilo :)))
Ko rizikuje, taj i dobija. Ali to je relativna stvar. A čak i kada se usudimo da rizikujemo, najbolje je onda i ne kajati se ukoliko su posledice pogubne već pronaći način izvući se iz toga. Zar ne? A inače, kada se donose odluke, nikako ne treba da se razmišlja o tome "šta bi bilo kad bi bilo".. Inače tako nikada se nećeš odlučiti. Ovde govorim samo o dobroj proceni.
:)