Ukraden identitet
Veče uvek počinje lagano. Nekim opuštenim razgovorom i smehom. Kreće jedna šala za drugom. Puštaju se pesme, vraćaju uspomene. Priča se o najrazličitijim temama i to je sasvim u redu. I više je nego dobro kada ljudi imaju teme za razgovor.
Niže se jedna čaša za drugom. Sat odbrojava svoje, a mi se i dalje gledamo u oči, osmehujemo i pričamo, i pričamo..
I svaki put je tako izveštačeno jer svo troje znamo šta mislimo jedno o drugom. I kakva je naša prošlost. A prošlost je iz mog ugla surova. Iako se opirem svim tim uspomenama ne može a da mi ne prođe kroz glavu da je to što ispred mene sada stoji nečije vlasništvo. I još kada ti to vlasništvo nad nečim uzme neko ko ti je bio veoma drag u prošlosti.. Ne postoji reč.
Za svakom čašom, nižu se i teme. A za njima sve veći neprirodni osmesi. U tom neljubavnom trouglu pitam se, da li jedino ja mislim o svemu ovome? O krađi tuđih osećanja?
Nisam ja tip za zaljubljivanje i ljubav, ali volim blizinu. Prija mi toplina nečije ruke preko svoje. Prija mi pogled iz kojeg ne mora ništa da se oseti. Dovoljan je samo pogled. Prija mi osećaj kada krene ta unutrašnja toplina od vrhova prstiju do slepoočnica. Kada te zaboli glava i kada odbaciš sve negativnosti koje se vezuju za nekog i misliš ni o čemu.
I nakon dosta ispijenih čaša, nerazumnost dolazi po svoje. Glava priča: "ili pakuj svoje stvari ili nastavi dalje igru", a srce ništa ne kaže. I to me plaši. Ono je prestalo da priča.
A s obzirom da nakon tri provedena sata u prigušenoj sobi i uz mnogo skakanja s teme na temu i već pod neadekvatnim uslovima povišenog emotivizma, odlučih da skupim svoje razbacane neodlučne čestice i smestim ih u krevet.
Na putu do kuće, razmišljah o svojoj hrabrosti. I u kojim segmentima mog tela je ona smeštena.. Mislim da, kada su vanzemaljske sile u pitanju, taj meteor još uvek nije pogodio moju zemlju.
Veliki prasak u mojoj vasioni. Da li će doći do toga? Ili neće.. i opet radim ono što najbolje umem.. Puštam da vreme radi za mene...
Komentari
| nena58 | 14/09/2012 23:56 | Odgovori
Vreme uvek teče, nikada ne staje.
Nije dobro kad srce ništa ne kaže.
| all | 15/09/2012 19:02 | Odgovori
Možda zazvoni telefon jednog dana. :)
Dodaj komentar